Antenski pretpojačavač za 1,8 MHz po W7IUV

fotografija1678Antenski pretpojačavači retko su potrebni na nižim KT opsezima. Sa uobičajenim antenama i pod uobičajenim snažnim smetnjama, prijemnici su već previše osetljivi. Problem je postići selektivnost.

Ovde imamo izuzetak: pretpojačavač koji će biti upotrebljen na 1,8 MHz uz specifičnu antenu – petlju po K9AY. Ona pomaže da se izaberu signali po smeru, ali će svi oni biti slabiji nego, recimo, iz rezonantnog dipola. Zato ih treba pojačati do približno tog nivoa, bez unošenja izobličenja i šuma.

Rađeno je po prvobitnoj verziji nacrta. Novije se razlikuju samo po vrednostima komponenata; daju nešto bolje karakteristike uz dosta veću kolektorsku struju. Ovaj primerak izveden je na pločici improvizovanoj skalpelom, u žurbi pred takmičenje, što se jasno vidi. Biće primenjen sa pomenutom malom petljom kod YU1JW, na lokaciji koja je van grada i prilično tiha (u smislu lokalnih smetnji), pa to sve donekle ublažava zahteve koji se stavljaju pred radne karakteristike samog pojačavača. Ubuduće mogu biti izvedeni lepše i kvalitetnije, razvio sam pristojnu pločicu.

flag_w7iuv_2n5109

Glavno svojstvo ovog konkretnog kola trebalo bi da bude odlična linearnost pojačanja za male i velike ulazne signale, čime se sprečava stvaranje produkata intermodulacije, tj. fantomskih smetnji koje nastaju mešanjem snažnih signala ako tranzistor radi van linearnog dela karakteristike. Da bi se postigli optimalni radni parametri, vrednosti otpornika su kritične.

Kroz kolektor teče 43 mA pri naponu napajanja od 12,3 V. Na bazi je oko 2 V. Hladnjak i 2N5109 zagreju se na 26-28 stepeni iznad temperature u prostoriji. Po računu, pojačanje bi trebalo da je oko 20 dB; nije izmereno precizno, ali praktična upotreba pokazuje da je tu negde.

Transformator je na jezgru FT50-43, malo većem od predviđenog, sa 10 bifilarnih navoja.

Napajanje je dobro filtrirano, izvor nije prekidački. Ono plavo je drugi torus, tj. prigušnica na napajanju.

Na pločici, sa strane bakra zalemljeni su SMD kondenzatori: 4,7 uF, 1 uF, 100 nF. Ostale komponente nalaze se iznad pločice i uglavnom su međusobno povezane iznad nje, tako da najveći deo bakra sa donje strane jeste masa.

Kutiju je savio Laki, YU1JW.

fotografija1686

U sledećim primercima trebalo bi:

– Koristiti otpornike sa tolerancijom 1%.
– Bolje namotati transformator. Možda nabaviti jezgro od materijala 75.
– Postaviti sve na namensku pločicu.
– Možda raditi po novijoj verziji šeme (onda i sa većim hladnjakom).

Sa navedenim komponentama, ako je kvalitetno izveden, pretpojačavač će – uz nešto izmenjene karakteristike – raditi i na svim ostalim radio-amaterskim KT opsezima. Gornja granica korisnog raspona radnih frekvencija  ovde je ograničena prvenstveno svojstvima materijala jezgra VF transformatora impedanse.

52-ruthroff

Slika pokazuje jedan od načina kako se mota širokopojasni VF transformator impedanse 4:1. Kada je u pitanju samo prijem radio-signala, jezgro može sasvim malo.

Induktivna otpornost i primarne i sekundarne strane za najnižu prenošenu učestanost mora biti veća od impedanse koju bi signal te učestanosti trebalo da vidi – najmanje četiri puta. To pravilo nije u vezi sa konkretnim odnosom transformacije impedanse, isto bi važilo i da je transformator, na primer, 9:1.

Četiri puta veća induktivna otpornost kvari-spušta nominalnu impedansu za oko 3%, što je uglavnom prihvatljivo. Ako je veća osam puta, njen uticaj biće ispod 1%.

Kada je poznata potrebna induktivna otpornost, izračuna se odgovarajuća induktivnost, a onda i broj navoja koji je neophodan da bi se ta induktivnost dobila na jezgru određene veličine i od određenog materijala. Impedanse primara i sekundara odnosiće se međusobno kao kvadrati broja navoja: na primer, dva puta veći broj navoja znači četiri puta veću impedansu.

Svaki materijal pogodan je za primene samo u određenom rasponu učestanosti (frekvencija). Ovde je motano na torusu od materijala 43.

w7iuv-preamp

Nacrt je pravljen za dvostranu pločicu, s namerom da se sve lemi odozgo a donja strana da bude samo masa. Međutim, vrlo je lako prilagoditi ga za jednostranu, bez SMD komponenata: samo treba izbušiti dodatne rupice za izvode.

“L” je feritna perlica, 600R@100MHz, nije obavezna. Hladnjak na tranzistoru – jeste obavezan.

Razmak između središta rupa za montažu iznosi oko 48 mm.

Lemljenje komponenata na gornjoj strani, strani bakra, olakšaće eksperimentisanje kasnije.

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s